Pretpostavljam da čovek kojeg je ona sahranjivala nije bio dovoljno dobar da bi ga Bog sačuvao, ili je to jednostavno božji hir da ga ne spreči da sebi raznese mozak.
I tako, dok se pojavljuju različiti tumači božje volje i razbijaju avione o zgrade, ili se nasuprot tome tvrdi da je Bog poslao na američki narod avione koji će udariti u te iste zgrade, ili da će Bog pomoći našoj blagoslovenoj naciji u potrazi za Osamom, ili da će Bog pomoći Osami da pobegne, čovek može samo da postavi epohalno pitanje: Molim!?
U prošlosti kada su Asteci žrtvovali device na vrhu piramida da bi bogovi blagoslovili narod, bio je jedan mali dečak koji je stajao u podnožju odmahujući glavom i komentarišući za sebe da je narod u stanju da poveruje u bilo koju prokletu stvar.
Kada je Homer pevao o Zevsu koji se pretvorio u labuda i pario se sa Ledom, negde je u publici sedeo momak koji se na to namrštio.
Kada je na potkontinentu obožavan Bog-slon sa osam ruku, bila je jedna žena koja se rukama uhvatila za glavu i zapitala: šta će, do đavola, oni sledeće da smisle.
Kada su sledbenici Isusa izjavili da je on posle svoje smrti skoknuo na klopu, neverni cinici sa tugom su slušali i govorili: šta reći?
A kada je Muhamed rekao da mu je Bog ponovo izdao zapovest, i kada se ispostavilo da bi on, Muhamed, trebalo da bude glavnokomandujući, jedan beduin se vratio u svoj šator pre no što je ovaj započeo da vitla nožem.
O ovim „bogohulnicima“ nećemo ništa saznati, jer su na kraju vernici ti koji ostaju da pišu istoriju. I zaista, ukoliko nešto glasnije promrmljaš svoje sumnje, isti ti vernici će se potruditi da se tvoj glas za istoriju izgubi i ućutkuju te zauvek.
Čak i danas u relativno svetovnom društvu kao što je naše, retko se čuje da neko na najotvoreniji način iznosi da su sistemi religioznih verovanja više ili manje proizvoljni i očigledno besmisleni.
Pretpostavljam da je moje mišljenje daleko od bilo kog religioznog stanovišta, ali pitanje koje želim da postavim i nije: koje je stanovište ispravno, već kako je uopšte moguće da postoji i jedna jedina osoba koja veruje u ma koje od njih? To je kao da ste doneli odluku da je Hari Poter nepogrešiv ili da je film Gospodar prstenova dokumentarac.
Delovanje religija imalo je kroz istoriju neverovatno kompleksan tok: rat i mir, represija i oslobađanje, ljubav i mržnja. Ako pokušamo da ustanovimo gde bi smo bili bez vere je iluzorno. Stoga ja ovde ne sugerišem da je religija propast, ali zato sugerišem da je stvar poprilično zaguljena.
Jedan od najviše iritirajućih argumenata koje sam čuo od vernika je da, zapravo, u dubini duše svako veruje u Boga. Ma nemojte: niko zaista ne može da veruje u Njega. Duboko u svom srcu ti znaš da je to laž.
Veliki filozof Seren Kjerkegor izjavio je da je hrišćanstvo najbolja religija jer je najluđa od svih. „Besmrtni Bog se pojavio u jednom trenutku i onda umro“ – to nije „malo verovatno“, kako Kjerkegor ističe; to jednostavno ne može biti istinito. U pitanju je potpuni paradoks. Stoga jedini način da veruješ je da da odustaneš od svoje spoznaje sveta i svoje racionalnosti i jednostavno zakoračiš u ambis.
Mogu da poštujem i ovakav stav, jer on bar priznaje bazičnu bizarnost sistema verovanja. Ono što ne mogu da prihvatim jeste ideja da sve to ima smisla.
I možda, samo možda, bi doza skepticizma mogla biti od pomoći u svetu gde sukob sistema verovanja dovodi do stalnog ubijanja.
Ovaj svet meni liči na sve osim na delo jednog svemogućeg i savršeno dobrog bića koje spašava propovednike od samoubistva i osuđuje porodične ljude na krajnji očaj i samouništenje, a njihovu decu prisiljava da to prožive.
Ako u to verujete, svaka vam čast. Ali zbog čega biste?
* * *
Krispin Sartvel (r. 1958), tokom osamdesetih radio je kao rock kritičar u časopisima High Fidelity i Melody Maker, dok su mu studije filozofije predstavljale samo hobi. Danas predaje političku filozofiju na koledžu Dikinson u Pensilvaniji i povremeno piše o muzici. Ove dve sfere interesovanja najbolje je sažeo u svom komentaru rap muzike: „Da su Tomas Pejn i Karl Marks među živima, verovatno ne bi štampali pamflete već bi snimali ploče“. Sartvel je po ubeđenju bio i ostao anarhista, koji svoje stavove otvoreno iznosi u svakoj prilici.
Prevela: Sonja Zidverc-Lekić
Нема коментара:
Постави коментар