Džo King: "Biografija Buenaventure Durutija"

Buržoazija može podići u vazduh i uništiti
svoj svet pre nego što napusti pozornicu istorije.
Mi nosimo novi svet, ovde, u svojim srcima.
Taj svet raste ovog trenutka.
Buenaventura Duruti

Buenaventura Duruti
 (1896-1936)

Svesti na nekoliko stotina reči životnu priču skoro mitske ličnosti nije lak zadatak. Bez preterivanja se može reći da je Buenaventura Duruti svojom ličnošću simbolizovao hrabru borbu radnika i seljaka u svojoj zemlji, a još više – duh španskog anarhizma.

Rođen je 14. Jula 1896. u Leonu, gradu u srednjoj Španiji, kao sin železničara. Sa 14 godina napušta školu da bi postao šegrt u železnici. Kao i njegov otac, pridružio se socijalističkom sindikatu UGT. Aktivno je učestvovao u štrajku avgusta 1917. godine, do koga je došlo pošto je vlada izneverila dogovor između sindikata i poslodavaca. Ovaj protest je uskoro prerastao u generalni štrajk u celoj oblasti. Vlada je dovela vojsku i za tri dana štrajkači su bili rastureni. Trupe su se ponašale ekstremno brutalno, ubivši 70 i ranivši 500 radnika. Dve hiljade štrajkača je zatvoreno.

Kliford Harper

Engleski umetnik Kliford Harper (Clifford Harper) imao je sasvim normalan životni put za jednog „anarhistu po ubeđenju“. Sa 13 godina izbačen je iz škole, nakon čega je obavljao niz različitih fizičkih poslova, da bi krajem šezdesetih započeo karijeru ilustratora u radikalnim časopisima kao što su Undercurrents, Cienfuegos Press Anarchist Review i Class War Comix.

Harperov stil, koji se razvio pod uticajem stripova, Erica Gilla i grafičkih novela Fransa Masereela, više liči na linorez nego na rad u tušu.

Slavu je stekao knjigom „Anarhija - grafički vodič“, koju je 1987. godine objavio Camdan Press (hrvatski prevod: Z.A.P., Zagreb 2000). Ostala važnija Harperova dela su: Radical Technology, The Education Of Desire - The Anarchist Graphics Of Clifford Harper itd.

Krispin Sartvel: "Šta reći!?"

Pre neki dan moja žena je prisustvovala sahrani jednog poznanika koji je izvršio samoubistvo. Propovednica, koja je tom prilikom držala službu, osvrnula se na period svog života kada je i sama bila očajna i pomišljala da sebi oduzme život. Ali Bog se umešao, rekla je, i spasao je.

Pretpostavljam da čovek kojeg je ona sahranjivala nije bio dovoljno dobar da bi ga Bog sačuvao, ili je to jednostavno božji hir da ga ne spreči da sebi raznese mozak.

I tako, dok se pojavljuju različiti tumači božje volje i razbijaju avione o zgrade, ili se nasuprot tome tvrdi da je Bog poslao na američki narod avione koji će udariti u te iste zgrade, ili da će Bog pomoći našoj blagoslovenoj naciji u potrazi za Osamom, ili da će Bog pomoći Osami da pobegne, čovek može samo da postavi epohalno pitanje: Molim!?

Ken Mekliod: "Anarhizam i naučna fantastika"

Ken Mekliod

Za anarhizam sam se zainteresovao prvenstveno preko naučne fantastike. Kratka priča Pola Andersona „Poslednji Izbavitelj“ govori o sukobu između poslednjeg komuniste i poslednjeg pobornika kapitalizma – dvojice staraca koji okončavaju svoje živote daveći jedan drugoga u reci. To je mikrokosmos sveta u kome su Sjedinjene Države i Sovjetski Savaz sa svojim suparničkim ideologijama odavno propali. (U stvarnosti jedna već jeste, dok druga tek treba da nestane). Jeftine, mini-elektrane na fuziono gorivo omogućile su radikalnu decentralizaciju stanovništva i vlasti na male i u mnogo čemu samodovoljne zajednice, koje su ipak u stanju da sarađuju na kontinentalnom nivou da bi gradile svemirske brodove. Kao školarcu poznih šezdesetih godina prošlog veka, ova vizija mi se učinila primamljivom i kada sam o njoj pričao jednom prijatelju, on mi je odgovorio: „Miriše na anarhizam.“

Frans Masereel

Belgijski slikar Frans Masereel (1889-1972), jedan od najvećih majstora drvoreza XX veka, svetsku slavu stekao je grafičkim novelama, od kojih su najpoznatije: „Die Stadt“, „Idee“, „Souvenirs de mon pays“ i „Mon Livre d'Heures“. Tokom Prvog svetskog rata boravio je u Ženevi, gde je sarađivao sa pacifističkim časopisima Les Tablettes i La Feuille. U svojim radovima često obrađuje socijalne teme, prikazujući s jedne strane bezdušne vlastodršce i birokrate, a sa druge - sirotinju koja na kraju uvek plaća ceh. Svojim stilom uticao je na mnoge umetnike, a naročito na Clifforda Harpera, koga ovdašnji anarhisti znaju po delu „Anarhija - Grafički vodič“ (Z.A.P., Zagreb, 2000).

Robert Grin Ingersol: "Đordano Bruno"

Đordano Bruno

Noć srednjeg veka trajala je hiljadu godina. Prva zvezda koja je osvetlila horizont opšteg mraka bio je Đordano Bruno. On je bio vesnik zore.

Rodio se 1550. godine, a pošto je bio obrazovan za sveštenika, postao je dominikanski fratar. Konačno se njegov razum pobunio protiv doktrine transsupstancijacije. Nije mogao verovati da je celo Trojstvo u hostiji, ili u gutljaju vina. Nije mogao verovati u to da čovek može da proždere Tvorca univerzuma tako što će pojesti komad hleba. Ovo ga je navelo da istraži druge dogme katoličke crkve, i na svakoj strani je pronašao iste kontradikcije i nemogućnosti oslonjene, ne na razum, već na veru. Đordano Bruno


Oni koji su voleli neprijatelje svoje, ugrožavali su mu život. Morao je da beži iz svoje rođene zemlje, i postao je skitnica koja je lutala skoro svim evropskim zemljama. Izjavio je da se borio protiv onoga u šta su se sveštenici pretvarali da veruju, ne protiv onoga u šta su verovali. Bio je proteran iz sopstvene zemlje zbog svojih astronomskih stavova. Izgubio je veru u Bibliju kao izvor činjenica. Bio je u opasnosti zato što je otkrio istinu.