Ili - kako pronaći izgubljeni um
i tako ponovo doći u harmoniju
sa savršenstvom života
Kada sednem da napišem članak, uvek i ponovo shvatim da je to težak i odgovoran zadatak. Ne želim da napišem bilo šta - želim da to što napišem ima smisao, osećaj i da pomaže ljudskoj zajednici. Voleo bih pisati o ljubavi i miru, radosti, istini i pravednosti, o toleranciji, o vrlinama i lepim osećanjima, ali…
Izabrao sam da napišem o čoveku i zemlji, o temi koja izgleda nikoga ne zanima, a koja bi trebalo da je zajednička svima nama.
Činjenica je da, na početku 21. veka, čovek živi u svetu punom haosa i destrukcije, svetu punom patnje i bolesti, suprotnosti i razdvojenosti.
Ne znam kada i gde je počelo razdvajanje uma-svesti od tela, ali je očigledno da to traje već jako dugo. Čovek je odvojen prvo od istine i znanja, a zatim se sam odvojio od svojih prirodnih osobina - vrlina i pravednosti. Vekovima taj čovek vrlo uspešno podržava svoje neznanje sa umom koji izgubljen luta u „začaranom“ krugu suprotnosti. Taloženi zaborav je apsolutni uzrok opasnog neznanja, uzrok koji život čoveka na zemlji vodi u susret propasti. Čovek je postao bezosećajno mehaničko biće koga ne zanima što neko uništava - truje zemlju, vodu i vazduh, osnovne supstance koje su potrebne za zdrav život ljudskih bića.
Posledica takvog života je da velika većina ljudi živi u odvojenosti i otuđenosti od sebe samih, od svoje okoline, od zemlje i cele prirode. Um im je u haosu, ispunjen gomilom nevažnih misli, želja, kombinacija i informacija. Na sve gledaju odvojeno, sa jedinom željom, da iz svega što čine izvuku ličnu korist i tako zadovolje svoje malo pohlepno „ja“. Haos i nečistoća u ljudskom umu izazivaju agresivnost i destrukciju koja se ispoljava kao nasilje u mnogim sferama života.
Um iznad materije
Nekada su mudri ljudi govorili kako postoje tri blaga: Nebo, Zemlja i Čovek. Trebalo bi da se pitamo - šta se dogodilo čoveku, biću koje bi trebalo da predstavlja vrhunac kreacije?!
Brze promene načina življenja u ovom modernom tehnološkom društvu, snažna kompeticija - samo najjači preživljavaju (zakon čopora?), doživljaj nedostatka vremena (život u prošlosti ili budućnosti), materijalna nesigurnost, sveprisutni stres - sve to čovek uzima kao danak savremenog života. No, svaka i malo senzibilnija osoba zna koliko patnje i bolesti donosi takav način života.
Zapadna, materijalno orijentisana kultura, očigledno nije usklađena sa vrednostima prirodnog načina života i potrebama ljudskog bića kao celine. Konflikt koji iz toga izrasta stvara blokadu osećaja, mentalne i fizičke probleme - zatvoreni krug patnje i bolesti iz kojeg se ne vidi izlaz. Posvuda se može čuti samo buka velikih ponuda naše civilizacije, koje nude „rešenje“ za sve probleme?!
Ti divni znatiželjni ljudi (potrošači), stalno jure, nešto traže, putuju, kako bi našli „znanje“. Ali, kako naći nešto što nikada nije bilo izgubljeno. Znanje nije sakriveno u „tajnim“ rukopisima, pravcima i metodama, raznim pravilima i ritualima, u tajnim mestima, usamljenosti i odvojenosti od života. Logičan odgovor na toliko zanimanje „potrošača“ je pojava trgovaca, koji imaju odgovor na sve i čija ponuda prevazilazi maštu potrošača.
Prava „vrata“ do znanja je naš um-svesnost, samo treba zaustaviti buku misli, želja, znatiželje i traženja. Kada se to desi čovek spoznaje savršenstvo života, koje je svuda i u svemu. Oduvek je život slobodan, teče, večno je nov i sam se obnavlja.
Um-svest, bi trebalo da bude gospodar - upravljač kuće koju predstavlja telo.
Naše telo, koje nas tako verno služi od časa rođenja, pa sve do kraja života, jeste žrtva naše odluke da najniži nivo postojanja - materiju - poštujemo više od sopstvene svesti. Naše telo funkcioniše potpuno automatski, a očigledno nema snagu, a ni znanje, da išta promeni u ovom svetu tuge i haosa. Zaista ne znam da li taj „savršeni čovek“ izgleda tužno ili smešno?!
Preporučio bih, da još sada, ovog trenutka, potražite vaš izgubljeni um. Ne živite u prošlosti ili budućnosti, kako to čini velika većina ljudi - tamo ne možete naći vaš izgubljeni um, već samo probleme.
Ako ste usamljeni, tužni, ako ne vidite izlaz iz problema bilo koje vrste, to znači, da ste istupili iz savršenstva života - vratite se natrag na sledeći način:
Budite ovog trenutka svesni vašeg disanja! To je čudesna veza ljudskog bića sa životnom silom univerzuma. Svesno disanje spaja um i telo. Svesno sa udisajem govorite u sebi: „Udišem mir“. A svesno sa izdisajem govorite u sebi „Izdišem radost“. Kada god imate vremena dišite na ovaj način nekoliko minuta. Ovakvo disanje doneće vam osećaj ljubavi i sreće, mir u umu i relaksaciju u telu. Ponovo ćete osetiti radost iskrenog osmeha koji svojim magičnim dodirom spašava ljude i leči sve rane čovečanstva. Ponovo ćete osetiti da ste živi.
Budite sada, u ovom trenutku, i sigurno ćete pronaći vaš izgubljeni um, jer vas jedino on može ponovo vratiti na stazu savršenstva. Ne postoji niko na ovom svetu ko se može osloboditi ograničenosti bez poštovanja Savršenog.
Svrha je biti u sadašnjem trenutku. Kada hodate, budite svesni svakog dodira vaših stopala. Ne hodajte odsutno samo da biste nekuda stigli (budućnost). Budite sada i uživajte u svakom vašem koraku, neka svaki vaš korak bude mir i radost - na taj način služimo miru za celo čovečanstvo.
Na kraju mogu reći, ne budite rob svojih misli i želja, ne jurite ništa, jer to je put koji ne vodi nigde - čovek postaje žrtva suprotnosti. Jednostavno, uživajte u savršenstvu života, radosti i lepoti koja je svuda u svakom trenutku života. Svesno dišite, smešite se, koračajte. Sve što radite neka to bude svesno sada, a tada neće postojati cilj koji nećete moći da ostvarite. Želim vam da što pre nađete svoj um.
Sreća, blagostanje i zdravlje čoveka, njegove porodice, jednog naroda, cele ljudske zajednice, zavisi od puta naših misli, reči i dela, od naših pozitivnih vrlina - to je univerzalna istina. Svaki naš osmeh i radost su doprinos jednom boljem svetu.
Нема коментара:
Постави коментар